26.10.2021 | 15:43

Gospođica Julija sa Balkana

Nova verzija drame “Gospođica Julija” Augusta Strindberga biće premijerno izvedena 29. oktobra u Madlenianumu, u režiji gosta iz Sarajeva Harisa Pašovića koji je adaptirao taj komad tako da je naslovna junakinja bogata Slovenka, a njenu poslugu čine mladi iz različitih sredina bivše Jugoslavije, koji su krenuli “trbuhom za kruhom” u Evropsku uniju.

Direktorka Drame Opere i teatra Madlenianum Ana Radivojević Zdravković istakla je da je Haris Pašović svojevremeno bio jedan od najomiljenijih i najcenjenijih reditelja u Beogradu, te je osnivačica te pozorišne kuće Madlena Cepter smatrala da je kulturna misija vratiti ga na beogradsku scenu.

“Ponosni smo što je prihvatio poziv i u dogovoru s gospođom Cepter za ovu saradnju izabrao dragulj dramske književnosti, koji je bio jedna od prekretnica modernog teatra na prelazu iz 19. u 20. vek, intiman, psihološki, naturalistički Strindbergov komad, koji je aktuelan i danas”, izjavila je 26. oktobra na konferenciji za novinare Ana Radivojević Zdravković.

Pašović nije prisustvovao konferenciji zbog, kako je rečeno, manjeg zdravstvenog problema, a u programu predstave poručio je da je naturalizam neophodan teatru.

“Pozorište koje izbegava da zaroni u dubinu je možda prihvatljivije u trenutku, to je placebo koji godi našim iluzijama. Naturalizam je opor, ali je lekovit. Naturalizam ne potcenjuje gledaoca, nego ga poštuje. Veruje u sposobnost gledalaca da, kao odrasli, zreli ljudi, prožive pozorišno iskustvo straha i sažaljenja i dožive katarzu, prečišćenje takvih afekata. Hrabro pozorište zahteva hrabre stvaraoce i hrabre gledaoce”, istakao je Pašović, koji je u vreme bivše Jugoslavije režirao kultne predstave “Buđenje proleća” i “Dozivanje ptica” u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, te “Čekajući Godoa” u Beogradskom dramskom pozorištu.

Haris Pašović, foto: Primož Korosec

Za novu predstavu u Beogradu Pašović je okupio autorski tim iz regiona u kojem su scenograf Aleksandar Denić, kostimografkinje Irma Saje i Vanja Ciraj Džudža, kompozitor Marko Grubić, koreograf Igor Pastor, dramaturg Jelena Paligorić Sinkević i lektor Ljiljana Mrkić Popović.

Naslovnu ulogu igra Sara Dirnbek, mlada zvezda slovenačkog teatra, višestruko nagrađivana na značajnim festivalima.

“Osećam tremu i umor, ali i zahvalnost. Dragocen mi je boravak ovde. Gospođica Julija je značajna uloga, još od akademije nisam radila tako nešto. Ovo je bilo na drugačiji način i zahvalna sam na toj prilici”, rekla je Sara Dirnbek.

Svoj lik opisala je kao “devojku koja ima svo bogatstvo, ali je izgubljena, nosi nekakav mrak. Ona traži smisao, ljubav, želi da bude voljena, ali pokušava to da dobije na pogrešan način. Tragična je jer ne može da pristupi životu konstruktivno pa postaje autodestruktivna”.

Radnja se dešava na jednom izolovanom imanju na Bohinjskom jezeru, u domu slovenačkog bogataša. Njegova kći jedinica Julija strada posle jedne teške noći u društvu svoje posluge, koju čine mladi emigranti iz Srbije, Makedonije, Bosne i Hercegovine. Među njima je i zanosni junak Žan, mladić koji se našao u ljubavnom vrtlogu sa svojom gospodaricom. Žana igra beogradski glumac Strahinja Blažić, koji je  takođe izrazio zahvalnost zbog prilike koja mu je pružena.

“U pozorištu nisam radio novi proces bar tri godine. Nisam želeo da radim sa bilo kim, ali kada sam dobio poziv od Harisa nisam uopšte razmišljao da li da prihvatim. Ovaj proces mi je jako važan. Velika je uloga, a veliki je i naš ulog da napravimo nešto što je stvarno vredno da se pogleda. Uložili smo veliki napor da predstava bude reprezentativna i moderna. Mislim da smo na dobrom putu da to postignemo”, izjavio je Blažić.

Sluškinju Kristinu igra Mina Pavlica, a kao “hor” posluge – koja se kod Strindberga samo pominje, dok u Pašovićevoj adaptaciji ima više scenskog prostora, nastupaju Katarina Bradonjić, Nikola Knežević, Jovan Veljković, Filip Stankovski, Sofija Kovačević i Ksenija Repić.

Mina Pavlica je rekla da su troje od njih bili Pašovićevi studenti na masteru na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, te su “znali šta da očekuju, da će to biti ogroman rad, ali i ogromno zadovoljstvo koje taj rad pruža”. Kako je dodala, predstava “poštuje Strindberga, ali uvodi i priču o mladim ljdima koji su često i visoko obrazovani, a odlaze u inostranstvo da rade poslove za koje se nisu školovali, što je velika tragedija”.

Kostimografkinja Irma Saje iz Sarajeva rekla je da Vanja Ciraj Džudža i ona već 20 godina sarađuju s Pašovićem, koji “ume da iz svakog saradnika izvuče maksimum, umori nas, ali to je za naše dobro, a dobro je i za rezultat predstave”.

Vanja Ciraj Džudža izjavila je da je obema rad u Madlenianumu i boravak u Beogradu predivno iskustvo. “Mislim da teatar i umetnička saradnja pokazuju da granice ne postoje. Imamo rezultate kakve političari ni ovde ni u Bosni nemaju. Ja bih im poručila da uče malo od nas”, rekla je ona.

Strindberg je napisao “Gospođicu Juliju” krajem 80-ih godina 19. veka. Uzimajući teatar kao merilo stvarnosti, u komadu “Gospođica Julija”, na prelamanju vekova, razmatrao je egzistenciju pojedinaca, njihovih duševnih života, njihovih seksualnih nagona, ličnih drama, porodičnih sukoba. Analizirao je i klasni karakter društva i delovanje klasa na razvoj ili uništenje pojedinca.

Prve reprize Pašovićeve “Gospođice Julije” su 30. oktobra, kao i 10. i 11. novembra na Velikoj sceni Opere i teatra Madlenianum.

(SEEcult.org)