31.01.2022 | 21:54

Prve dobitnice/i regionalne nagrade Štefica Cvek

Novoustanovljena regionalna književna nagrada “Štefica Cvek”, koja afirmiše žensko i ostalo marginalizovano stvaralaštvo, dodeljena je 31. januara u Beogradu Mariji Andrijašević, Goranu Ferčecu, Lejli Kalamujić, Senki Marić, Ani Miloš, Sonji Ražnatović, Mihaeli Šumić, Martini Vidajić i Nori Verde.

Nagrada “Štefica Cvek”, ustanovljena na inicijativu Pobunjenih čitateljki za prozna dela na BHSC govornom području, dodeljena je na osnovu preporuka pedesetak aktera književne scene, te selekcije koju je potom napravio žiri organizatora.

Nagrađene su knjige Marije Andrijašević “Zemlja bez sutona”, u izdanju Frakture iz Zagreba, Gorana Ferčeca “O životu radnice krajem dvadesetog stoljeća”, takođe u izdanju Frakture, Lejle Kalamujić “Požuri i izmisli grad” (Štrik, Beograd), Senke Marić “Gravitacije” (Buybook, Sarajevo), Ane Miloš “Kraj raspusta i druge priče” (Booka, Beograd), Sonje Ražnatović “Exit – Restart” (Rende, Beograd), Mihaele Šumić “Herbarij svete smrti” (Imprimatur, Banjaluka), Martine Vidajić “Stjenice” (Knjižara Ljevak, Zagreb) i Nore Verde “Moja dota” (Oceanmore, Zagreb), saopšteno je na književnom druženju, koje je u centru Krokodil vodila Ida Prester.

Proglašenje dobitnika nagrade Štefica Cvek, foto: Tanja Drobnjak

Nagrada “Štefica Cvek” dodeljena je nedugo nakon NIN-ove nagrade i uoči proglašenja dobitnika novoustanovljene nagrade “Beogradski pobednik”, od kojih se koncepcijski bitno i razlikuje, budući da je zamišljena kao priznanje vrednim tekstovima koje neće podsticati kompetitivnost u književnom polju, neće praviti strogo rangirane hijerarhije i neće ukalupljivati produkciju svake godine u jedan zauvek zadat uski kalup, najčešće jednog najboljeg dela.

“Ova zamisao u skladu je sa ciljem Štefice Cvek, kojom se žele afirmisati tekstovi vredni pažnje, a tekstovi pažnju mogu zaslužiti na razne načine – otvaranjem novih tema, originalnim pristupom temama, stilskom ili formalnom inovativnošću, ne isključivo jer su najbolji. Uostalom, preispitujemo i samu kategoriju najboljeg u književnosti – najboljeg po čemu? Za koga? Stoga, broj izabranih dela će se menjati svake godine, u skladu sa tim šta produkcija ima da ponudi”, navele su Pobunjene čitateljke. “Čitamo dela uzimajući u obzir i tekst i kontekst. Važna nam je ‘politika’ teksta, kao i poetika – uostalom, polazimo od toga da uvek postoji izvesno preplitanje jednog i drugog. Tako tumačenje konstruišemo kroz osvrt na istorijski, društveno-politički kontekst dela i na njegovo komuniciranje sa tim kontekstom. Istovremeno, jednako se služimo i metodom pažljivog čitanja, posvećujući pažnju jeziku teksta, stilskim i formalnim postupcima”, istakle su Pobunjene čitateljke, čiji je žiri uključivao uredništvo portala Bookvica.net – Nađu Bobičić, Borisava Matića i Daru Šljukić, te urednicu Ženske čitaonice pri P.E.N. centru BiH Maju Abadžiju i urednicu portala Booksa.hr Ivanu Dražić.

Žiri je napravio selekciju za nagradu “Štefica Cvek” za prozna dela objavljena od 1. januara do 1. decembra 2021. godine na osnovu preporučenih naslova pedesetak kulturnih radnica i radnika iz regiona – književnica/ka, kritičarki/a, novinarki/a, urednica/ka i drugih.

Marija Andrijašević nagrađena je za roman “Zemlja bez sutona”, objavljen gotovo 15 godina nakon sada već kultne pesničke zbirke “Davide, svašta su mi radili” (2007). Po vikaciji vokaciji primarno pesnikinja, Marija Andrijašević je u tom romanu vrlo uspešno ispreplela naučni diskurs, nežan pesnički stil, te žargon i dijalekt, navedeno je u obrazloženju, u kojem je istaknuto da se radi o knjizi koja se u savremenoj književnoj produkciji po mnogo čemu ističe, zbog čega joj je nagrada jednoglasno dodeljena.

Goran Ferčec nagrađen je za roman “O životu radnice krajem dvadesetog stoljeća”, u kojem je, kako je istanuto, uspeo da ispravi nepravdu nanošenu jugoslovenskoj radnici, nepravdu onih koje su izbrisane iz pamćenja i istorije, ili svedene na karikaturu. Zato što je uspeo u najvećem književnom zadatku, da sa emaptijom prikaže i klasno i rodno deprivilegovana iskustva, da vrati dignitet onima kojima je oduzet, zato je romanu “O životu radnice krajem dvadesetog stoljeća” dodeljena nagrada koja nosi ime još jedne “obične” junakinje, Štefice Cvek.

Lejla Kalamujić nagrađena je za zbirku priča “Požuri i izmisli grad”, koja prikazuje i u čitaocu izaziva čitav spektar emocija, od tuge i ljutnje, do bliskosti i topline. Naslovna priča “Požuri i izmisli grad” poslednja je u zbirci i može se čitati kao njen zaključak, a govori o ženskom prijateljstvu i podršci u bolesti i poslednjim trenucima života.

Knjiga Senke Marić “Gravitacije” odlikuje se, prvenstveno, istančanim stilom, lirskom prenapregnutošću izraza čija doteranost jednako oduševljava i u standardu i u skazu, istakao je žiri. Iako je već viđen u postjugoslovenskoj književnosti, postupak fragmentarnog pripovedanja omogućava pitkost čak i kada otežava snalaženje u tekstu i identifikaciju pripovednog glasa. Senka Marić ima talenat da uverljivo ispreplete lokalno i globalno žensko kulturno nasleđe – sevdah i Eumenide su pođednako važne referentne tačke za njenu junakinju, baš kao i tarot i čitanje iz taloga kafe. Konačni rezultat je stilski raskošan i intelektualno uzbudljiv tekst koji poziva na nova čitanja, istaknuto je u obrazloženju.

Ana Miloš dobila je nagradu za zbirku “Kraj raspusta i druge priče”, u kojoj se služi i realističkim postupkom, i koristi satiru i grotesku. Na stranicama knjige ima klasičnih priča o odrastanju i porodičnih priča, ali ima i elemenata new weird i začudno pomerenih žanrovskih amalgama. Ono što je, ipak, možda najviše opredelilo ovu zbirku za nagradu “Štefica Cvek” jeste to što se u središtu različitih formalnih obrazaca nalaze sasvim “obični”, a vrlo često i marginalizovani likovi – velikim delom žene – čijim se problemima Ana Miloš bezrezervno i promišljeno bavi.

Sonja Ražnatović nagrađena je za knjigu “Exit – Restart”, koja je odabrana zato što na promišljen i neposredan način tematizuje savremena kvir iskustva, izazove ženskog autorstva, ali i najšire shvaćenu “sverodnu” (ili “nadrodnu”) potragu za smislom kroz kreativnost umetničkog stvaralaštva, kao i kroz prevazilaženje višestrukih društveno nametnutih okvira.

Mihaela Šumić dobila je nagradu za zbirku priča “Herbarij svete smrti”, u kojoj vešto koristi različite književne obrasce, od postmodernističke naracije, preko magičnog realizma pod snažnim uticajem latinoameričke i španske proze, pa do trilera i misterije. “Herbarij svete smrti”, kako je istaknuto, sveža je, autentična i uzbudljiva zbirka priča kakva se retko sreće u regionu.  

Martini Vidajić nagrada je dodeljena za roman “Stjenice”, stilski gust i gotovo opipljivo sugestivan, odlično izgrađene dinamike i napetosti, koji na umetnički uverljiv način pokazuje svu kompleksnost sistemske uslovljenosti višestrukih opresija i eksploatacije. Roman Martine Vidajić, kako je istaknuto, promišljeno otvaraje neke od ključnih tema prema kojima je koncipirana i nagrada “Štefica Cvek”.

Nora Verde nagrađena je za roman “Moja dota”, koji je samo na prvi pogled jednostavno štivo: ova autofikcija s elementima bildungsromana zahvata neke od najvećih boljki savremenog društva. Uverljivo predočavajući nežnu atmosferu “babinog krila”, autorka idiličan ton prekida uznemirujućim i oštroumnim razmišljanjima i pitanjima svoje mlade junakinje. Nora Verde, blagodareći detinjoj perspektivi, iskreno i autentično progovara i o klasnom sramu, queer identitetu, napetosti između centra i periferije, gradeći slojevit i empatičan roman.

Osim nagrađenih naslova, a na osnovu pristiglih preporuka, žiri je sastavio i dodatni spisak knjiga vrednih čitalačke pažnje, koji je dostupan na sajtu bookvica.net.

Nagrada je nazvana prema liku iz romana Dubravke Ugrešić “Štefica Cvek u raljama života” ne samo zato što je Dubravka Ugrešić prva žena dobitnica NIN-ove nagrade, već zato što je u pitanju klasik jugoslovenske književnosti i neizostavni deo regionalne feminističke lektire.

Udruženje Pobunjene čitateljke, koje postoji od 2014. godine, čine književne kritičarke i druge radnice i radnici u kulturi čiji se rad vezuje za odgovoran, društveno-angažovani pristup književnosti. Misija tog udruženja je ohrabrivanje mladih kritičarki da svojim radom istupe u javnost i intervenišu u postjugoslovenskom književnom polju koje je često pod uticajem patrijarhalnih, seksističkih i nacionalističkih obrazaca.

Osnivanje nagrade “Štefica Cvek” podržali su USAID, Evropska unija, Nacionalna koalicija za decentralizaciju i Fondacija Jelena Šantić.

(SEEcult.org)