Boje i promene koje nastaju u keramici kroz tehničko tehnološki proces rada su mi često polazna tačka za likovno istrazivanje. Ideja sa kojom krenem,vizuelni/zvučni sadržaj, ono što mi je u trenutku negde u pozadini razmišljanja a čega možda nisam ni svesna utisnem u glinenu površinu, provučem kroz geometrijski crtež presavijenog papira. Ostavljam da materijal sam radi i puštam da se promena desi i mimo mene. Teško mi je da se zaustavim i samo jednu ideju vežem za jednu glinenu ploču ali iskustvo rada sa ovim materijalom me je naučilo da ne treba cimati i sliti i da je u redu nekada i pogrešiti.
Ideja sa kojom krenem, vizuelni/zvučni sadržaj, ono što mi je u trenutku negde u pozadini razmišljanja, a čega možda nisam ni svesna utisnem u glinenu površinu, provučem kroz geometrijski crtež presavijenog papira.
Najviše volim kada pogrešim i kada mi se paleta pomeša. Kada nekako previdim neku probu za boju koju sam htela da koristim pa se ispostavi da ta bela nije bela, ili da u ovom preklopu daje nešto sasvim plavo. Mislim da samo ime rada dodje na kraju, verbalizacija ideja kreće od kraja procesa, raspliće se unazad i daje novi prostor za razmišljanje kada su boje i površina formirale kompoziciju. Tu nastaje novo polje u kom može da se razmišlja i traži nov izazov za eksperimentisanje i „greške“. U materijalu koji se tradicionalno vezuje za upotrebne predmete koristim slobodu da napravim nešto potpuno ne-upotrebno jer se meni često desi da funkcija koju nečemu dam ograniči i sputa istraživanje. A to istraživanje je sloboda.