Stan se nalazi u samom centru grada u zgradi iz 1930 godine, turbulentna istorija je ostavila svoje tragove, ali zadržan duh inicijalne arhitekture. Sam stan je zatečen gotovo u izvornom obliku sa nepromenjenom strukturom i u dobroj meri zadržanom materijalizacijom, ali u vrlo lošem stanju. Nakon dužeg istraživanja odlučeno je da enterijer stana zadrži svoj postojeći duh, ali da se prilagodi zahtevima savremenog stanovanja. Fokus je usmeren na identifikaciju i naglašavanje postojećeg a sve vidljive intervencije su bile tema dizajna, za šta su investitori bili izuzetno otvoreni. Sva materijalizacija je zadržana, prozori, vrata, parket, reastaurirani, a sve intervencije su agresivno nagalašavane dizajniranim elementima u kontrastnim materijalima. Nemera je bila da staro i novo komuniciraju kroz konflikt.
Akcenat u prostoru i simbol kontrasta i neprilagođavanja novog starom je predimenzionisani čelicni luster iznad trpezarijskog stola.
Dramatičnih intervencija je bilo malo i svaka je naglašena – otvaranje prodora u zidovima u svrhu komunikacije korespodentnih prostora je naglašavano čeličnim portalima, sa namerom da se oseti nedostatak načina gradnje iz tog vremena gde konstruktivni sistem nije dozvoljavao punu visinu otvora. Materijalizacija je hladna i sirova. Intervencije u devojačkoj sobi, novoprojektovanoj kuhinji su dozvolile agresivne zahvate u smislu dizajna i novi prostor je najočigledniji primer (ne)saradnje novog i starog, gde je novo hladno i tehnoloski napredno (materijalizacija kuhinje u inoksu, teške hladne boje), a staro toplo i tradicionalno (otkrivena cigla na zidu, visina prostora, prozori i mali ekonomski ulaz u stan). Akcenat u prostoru i simbol kontrasta i neprilagodjavanja novog starom je predimenzionisani čelični luster iznad trpezarijskog stola.
Centralna zona stana je dnevna zona od tri povezana prostora – radna / dnevna soba / kuhinja i trpezarija. Linijski ovi prostori su povezani a veza je naglašena linijama u plafonu koji kreću sa jednog kraja i prostiru se duž celog stana prateći kretanje, tako da obilaze prepreke (zidove) i formiraju savremeni stilski putokaz. Materijalizacije kupatila su dominantno savremene, bezkompromisne u dizajnu, za sta zasluge idu otvorenosti klijenata. Crne predimenzionisane pločice i minimalni dizajn slavina koje izlaze is zida sa ogledalom čine ambijent efektnim a u isto vreme su i izuzetno kontrastna podloga prozoru koji uokviruje pogled na postojeću fasadu na kojoj nije bilo intervencija u proteklih sto godina.
Tradicija je imperativ ovog projekta. Prošlost je podloga na kojoju smo radili. Prozori i vrata, kucani parket, kaljave peci; stari citav vek su restaurirani, dovedeni u funkciju i vraćeni u prostor. Malter, sto godina star je uklonjen i tradicionalno je naglašeno površinama u cigli kojima su i materijalziacijom povezivani prostori dnevne zone. Tradicionalno je dobilo tretman skulpturalnog motiva stana, naglašavano osvetljenjem (linijsko osvetljenje površina u cigli), pozicioniranjem u prostoru (centralni motiv gostinjske sobe je ogoljeni prozor naspram ulaza). Struktura stana je dominantno tradicionalna, funkcijom centralizovana, salonska. Konačni ishod intervencije je sudar starog i novog gde oba koegzistiraju u prostoru, autonomno, bez namere da komuniciraju na istom nivou. Svako staro ima svoj bezkompromisni odgovor u novom, a celina funkcioniše u svakom smislu, funkcionalo i estetski.