Porcelan je izazov. U tehničkom, kreativnom, ljudskom smislu. Potrebno mi je bilo dosta strpljenja i rada da bih mogla da ga oblikujem i postignem jednostavnu, svedenu, čvrstu formu. U likovnom smislu, porcelan je idealan materijal. Njegova belina je upravo inspiracija bez ograničenja – pastelne glazure ali i transparentne i mat; oslikavanje bojama ali i zlatom i platinom; sgraffito ali i tekst. Kontrasti se dobro uklapaju, plešu zajedno.
Uvek razmišljam o samom ritualu – u ovom slučaju ritualu jela i okupljanja za stolom. Kako doprineti estetskom doživljaju samog rituala, a pritom uključiti i taktilni doživljaj.
Volim da pravim upotrebne predmete jer je to polje koje se neprestano može istraživati. U radu sam se fokusirala na komade za sto, odnosno za jelo. Svaki upotrebni predmet ima svoju funkciju a samim time i zadata pravila/ograničenja. Izazov je izraziti se unutar tih pravila a stvoriti nešto drugačije i pratiti svoju estetiku. U slučaju Re:arta, na prvom mestu to je ženstvenost, prefinjenost, moderan dizajn. Funkcionalnost, takođe. S druge strane, uvek razmišljam o samom ritualu – u ovom slučaju ritualu jela i okupljanja za stolom. Kako doprineti estetskom doživljaju samog rituala a pritom uključiti i taktilni doživljaj namerno suprotstavljajući glazirane/neglazirane površine, kao i sam vizuelni kroz blago nepravile forme, vibrantne boje, kontrast glazura sjaj/mat, ali i zlato koje lagano postaje detalj bez koga ne mogu. Takođe, kada izrađujem komade za sto ne mogu a da se ne bavim samim stolom – stilizacijom, cvećem, postavkom, detaljima. I zapravo, tu moja igra počinje.