Eyes Wide Shut je jedan od serije portreta koje sam napravio na vajarskim kolonijama u Djavoljoj varoši i Zvorniku. Koncept je dosta drugačiji u odnosu na ono što inače radim i tematikom kojom se bavim. Možda je i to neka vrsta izduvnog ventila koju povezujem sa promenom sredine… Tako su i portreti u drvetu nastajali godinu za godinom. Baviti se ljudskim osećanjima kroz portret ili figuru je svet koji ti pruža neograničene mogućnosti i neiscrpan je.
Pokušavam da uvučem posmatrača unutra tako što ću zatvoriti opne, ali i dati informaciju da postoje. Zatvoriću oči da vidim onu tamu koja svetli zbog beskraja.
Figuracija može umreti samo kada se čovek bude pretvorio u mašinu, mašinu koja neće biti gomila gvožđa sa senzorima, plastikom i raznim izumima, vec mašina od krvi i mesa. Kao što je teško izvajati prazan prostor, tako je i težak zadatak prikazati duhovno, unutrašnje u čoveku koje se ispoljava kroz spoljašnji život. To je samo jedan trenutak, nema pokretne slike, ali se rad može kretati na razne načine, ili biti statičan. Baš ta statičnost mene privlači. Kada sanjamo, telo miruje, ali um ne. To i hoću da postignem u skulpturi. Nepokretnost koja treperi i odvlači um negde drugde. Pokušavam da uvučem posmatrača unutra tako što ću zatvoriti opne, ali i dati informaciju da postoje. O tom prostoru iznutra govori spoljašnost. Zatvoriću oči da vidim onu tamu koja svetli zbog beskraja.