U fotografiji koju stvaram volim da se igram svetlom, bojama, teksturama i oblicima. Svoje fotografije doživljavam kao scenski nastup koji treba da prenese određenu ideju, prikazujući proizvod, odnosno hranu, kao glavnog aktera. Scenografija. Kreiranje scene. U toku kreativnog procesa osmišljavanja „scene“ mnogo je komponenata uključeno. Tako da, pre svakog slikanja, postoji jedna apstraktna ideja.
Ona menja oblik, menja boju, ona se razliva i steže… I sve joj to daje neku posebnu draž u fotografiji i mogućnost za igru.
Trudim se da materijalizujem tu misao. Tada sam u potrazi za materijom (hranom, proizvodom), koji će tu ideju prikazati. Tada nastaje razmišljanje o bojama, teksturama i njihovim uklapanjima, o akterima u sceni, o svetlu… Hrana. Hranu nikada ne posmatram isključivo kao hranu. Više je doživljavam kao oblike, sa svojim teksturama i bojama. Svidja mi se što hrana, kao materijal, uvek „radi“. Ona menja oblik, menja boju, ona se razliva i steže… I sve joj to daje neku posebnu draž u fotografiji i mogućnost za igru. Oblik. Ponekad u svojim fotografijama koristim postojeće oblike i, ne menjajući ih uvodim u scenu, a nekada ih dekomponujem i stvaram neke nove oblike.
Tekstura. Ponekad se trudim da od, sasvim „običnih“ elemenata, stvorim „neočekivane“ teksture. Nekad je tekstura hrane, ta koja treba da se uklopi u zadati ambijent, a katkad je tekstura ta koju stvaram ređajući određene elemente. Ponekad je samo ideja „objasniti“ neku teksturu. Boja. Boja mora da se uklopi u scenu, nekada ona služi kako bi se napravio kontrast, a nekada je ona ta koja diktira i sve bude podređeno njoj.
Svetlo. Ono oduzima ili dodaje. Volim senku. Igra svetlosti i senke daje dodatnu dinamiku u mojoj fotografiji, stvarajući nove oblike u sceni.