Šta je stvarnost? Ako uzmemo razum kao instrument za spoznaju stvarnosti, uglavnom mislimo na stanje budnosti. Filozofi su od davnih vremena pokušavali da argumentovano dokažu razliku između sna i jave. Ali stvarnost mog vlastitog bića za mene je neosporna. Sve drugo što na mene deluje, kao emocija, iskustvo ili pak oblik iz okruženja, za mene je stvarno, privlači moju pažnju, meša se sa mojom ličnošću, obogaćuje je i proširuje. Stvarnost se u svim svojim ispoljenjima otkriva u osećajnoj pozadini našeg uma, imaginativnoj. Mi je znamo i prihvatamo ne zato što možemo da mislimo o njoj, nego zato što je neposredno osećamo našim čulima. Čak i ako je logički um odbacuje, ona nije proterana iz naše svesti. Kao san, koji nekada može da oboji naše raspoloženje tokom čitavog dana, i ako mi znamo da nije bio stvaran. Za nas je stvaran. Čim malo zađemo u vlastitu intimu, ona nam ponovno otvara našu podsvest. Ona budi osećaje, koji najviše i najduže pamte. Oni stvaraju slike, stvaraju snove. To je put ka nesvesnom u budnom stanju posmatrača.
Čim malo zađemo u vlastitu intimu, ona nam ponovno otvara našu podsvest. Ona budi osećaje, koji se najviše i najduže pamte. Oni stvaraju slike, stvaraju snove. To je put ka nesvesnom u budnom stanju posmatrača.
Ja negiram samo jednu stvarnost. Mi tražimo dodir stvarnog izvan nas i našeg svakodnevnog sveta, a svet snova je nekada i najstvarniji jer je svet čiste emocije. Tako je i srž mog interesovanja postao pogled ka unutra jer se u snovima JA približava nečem univerzalnom, istinskom, većem, čemu čovek neumitno stremi. Može se sa sigurnošću tvrditi da u današnje vreme skoro ne postoji oblast koja nije istražena i koja je ostala nejasna. Ali to jeste i dalje san i zato će uvek biti savremen. Naš svakodnevni podsetnik da se vratimo nama samima u današnjem vremenu sveopšte otuđenosti. Želim doći putem boje, mimike, asocijacije do nesvesnih procesa mišljenja u slikama. Kod svakog posmatrača biće od ključne važnosti kojim se emocijama, doživljajima i vizuelnim nadražajima izlagao tokom možda samo tog dana kada posmatra slike ili nekog određenog perioda njegovog života. Jer ono što je doživljeno ostaje najživlje zapisano u osećajima.
Čim malo zađemo u vlastitu intimu, ona nam ponovno otvara našu podsvest. Ona budi osećaje. A osećaji su upravo ti koji najviše i najduže pamte. Oni stvaraju slike, stvaraju snove. To je put ka nesvesnom u budnom stanju posmatrača. Taj unutrašnji, skriveni svet zapisan u osećajima pomaže u razumevanju snova, razumevanju stvarnosti. Čovek sam stvara svoju stvarnost, iskrivljenu ili realnu, dok je slikarstvo, kao poseban instrument izražavanja osećanja, tu da ponudi određena pitanja ali i odgovore.