Twins je priča o identičnosti, skoro pa neprimetnim razlikama, povezanosti kroz fizički kontakt i izgled. Interesovali su me jedno vreme porodični odnosi, posebno veze između braća i sestara – blizanaca. Nikada to interesovanje nije otišlo dalje od ideje. Do Twins-a. Tako sam jednom prilikom razgovarala sa Sašom ( grafički dizajner, dizajner papirnih maski ) kako bi te maske mogle da budu fotografisane. Do tada je to snimano tako da maske budu u prvom planu, kao portreti. Želela sam da to bude nešto malo drugačije. Onda sam se obratila dizajneru Milošu Stankoviću i zajedno sa njim smo koncipirali kostur za snimanje. Htela sam da spojim modu, arhitekturu i Sašine papirne kreacije.
Hladni tonovi, jasne, oštre, simetrične poze, skoro nevidljive emocije... Nekako to je i metafora današnjeg društva.
Sledeći izazovi bili su pronaći prostor za snimanje, dizajnera čija se moda uklapala u koncept i modele koji mogu da iznesu priču. Nije bilo lako s obzirom da se sve dešavalo u vreme novogodišnjih praznika i da smo imali jako malo vremena za realizaciju. Ljudi su se već bili razbežali i telefone stavili na silend ne bi li se bar malo isključili iz svakodnevne gužve. Ali uspeli smo. Bilo je sasvim nejasno kako će se sve finalizovati, sve dok nismo ušli u prostore Nove Iskre. Staklo, beton, ogoljena, sirova arhitektura, kreacije su mladog modnog dizajnera Milana Zejaka i papirne maske, su u sekundi sklopili slagalicu. Sve se u momentu postavilo na svoje mesto. Jedna od odluka koje sam tada donela bila je da ne snimam prave blizance. Želela sam da one bliskošću i garderobom, asociraju na njih. Manekenke Jovana i Maja su odmah kliknule. Vrlo su slične gradjom, pokretima, visinom, a razlikuju se samo po boji kose. One su bile moji skoro identični blizanci. Projeat Twins indirektno govori o prostoru, vremenu, modi i odnosima danas. Kroz njega se provlači arhitektura i moda, a može se u nekom dalekom planu pročitati i koliko su se odnosi u porodici izmenili. Sem toga, pošto jako volim minimalizam, čiste arhitektonske oblike i inspirativnu modu, bile su to moje inicijalne kapisle za ovu seriju fotografija. Hladni tonovi, jasne, oštre, simetrične poze, skoro nevidljive emocije… sve to zajedno uvek izaziva reakciju. Nekako to je i metafora današnjeg društva.