Porcelan prvo treba savladati i upoznati. Ima svoja pravila i proces koji moraš poštovati. Kad to shvatiš i prihvatiš onda počinje igra. S druge strane porcelan je samo materijal, sredstvo kojim se ljudi izražavaju. Svako ko radi s porcelanom hteo to ili ne unese nešto svoje. Čini mi se da ne možes da kopiraš u ovoj sferi primenjene umetnosti. To mi se jako sviđa. Beskonačno mogućnosti i beskonačno iznenađenja.
Porcelan koji trpi tu visoku temperaturu se skuplja, krivi, modifikuje. Nekad to ispadne kao greška, nekad ne. Ja to posmatram kao saradnju mene i više sile.
Kad radim posudnu keramiku ( zvuči staromodno, ali to je naša reč za tableware ) poštujem tehnološka pravila porcelana ( priprema materijala, obrada, lagano sušenje, osetljivo šmirglanje, sporo pečenje, pažljivo glaziranje i ponovo pečenje na 1250c, da, proces baš dugo traje ), ali ne poštujem konvencionalna pravila. U setu za čaj dve šolje ne moraju da budu iste, par ne znači dva ista, par znači dva koja se lepo druže. Kao što su neki ljudi savršeno nesavršeni tako želim da budu i moji radovi. Iako je šolja ili čajnik široko rasprostranjen predmet to je neiscrpna tema za rad. Objekti koje pravim su lični, imaju karakter i na neki način komuniciraju… međusobno ili sa onima koji ih izaberu. Funkcionalnost je bitna. Uvek. Dobar dizajn za mene znači da se estetika i upotrebna vrednost nadopunjuju i uklapaju. Zato svaka moja šolja ima tanke zidove i udobnu dršku. Što se tiče kolorita, dosta bele i pastelnih nijansi. Jednostavne forme. Termička obrada keramike znači da nije baš sve na autoru. Porcelan koji trpi tu visoku temperauru se skuplja, krivi, modifikuje. Nekad to ispadne kao greška, nekad ne. Ja to posmatram kao saradnju mene i više sile. Šolja je simbol za uživanje, 5 sopstvenih minuta za kafu kad ne želite da vas niko uznemirava i zato treba da bude posebna u moru identičnih, simetričnih „savršenih”. Nikad neću napraviti dve iste.