Vođen razmišljanjima šta sve to čovek ostavlja iza sebe kada se njegov život na ovoj planeti ugasi, razmišljao sam o čovekovom življenju, o potrebi da stvara, napreduje i oblikuje materijalnu i duhovnu kulturu. Istorija je ta koja nam govori o generacijama iza nas. Oni kroz naše živote i dalje žive, a mi smo njihovo najveće ostvarenje. Zemlju koju su oni posejali mi nasleđujemo.
Meni je bitno direktno iskustvo i tragovi koje određena osoba, svojim životom, ostavila u mom srcu. U pitanju je ovaj trenutak, i neki mali dokaz da ta osoba i dalje živi.
Neka imena su svojim učinkom postala stubovi hrama koji neprestano gradimo i kroz svaku ciglu na tom ogromnom hramu zamišljam pojedinca. Sa druge strane meni je bitno direktno iskustvo i tragovi koje određena osoba, svojim životom, ostavila u mom srcu. Iako je više nema, ona nastavlja da živi u mojim mislima, na jedan drugačiji način. Ne doživljavam to kao gubitak, kao bol ili patnju. Sećanja su tu i uspomene koje u meni izazivaju drugačije raspoloženje. To definitivno nije tuga koja vraća u prošlost. U pitanju je ovaj trenutak, i neki mali dokaz da ta osoba i dalje živi. Rad je napravljen 2013. godine za „Otključavanje 2“. Festival je reaalizovan u napuštenom prostoru Doma vojske. Sam ambijent je učinio svoje i pojačao mistični doživljaj rada. Napušten prostor takođe znači i zaborav tako da se može reći i da su se spontano otvorila nova pitanja na koje treba dati odgovor.