U slikama Snežane Crnoglavac je lako pronaći samog sebe. Kako njene slike dobijaju realni, opipljiv oblik na platnu, može se opisati kao proces strogo kontrolisane eksplozije koji jedino slikarka može sama da usmeri i ukroti. Crnoglavac je umetnik koji slika iz podsvesti, onog ranjivog, iskrenog i neiskvarenog mesta u dubini svake osobe. Njene slike su proizvod trenutka koji traje. Slikanje je za umetnicu srodno meditaciji. Dok slika ona je negde duboko u sebi.
Crnoglavac je umetnik koji slika iz podsvesti, onog ranjivog, iskrenog i neiskvarenog mesta u dubini svake osobe. Njene slike su proizvod trenutka koji traje.
Slikarski materijal i telo samo omogucavaju njenoj dubini da ispliva. Vođena je sopstvenom intuicijom koja diktira boje, pokrete, kolorit. Dok stvara svoje Horizonte, one menjaju svoj opis i položaj svakim pokretom četkice. Zapravo, njeni Horizonti nisu ni počeli kao reprezentacija predela, vec su sami izabrali svoj oblik. Možda je slika počela kao crta koja se širila, i onda dobila sopstvenu boju. Možda se trenutak na obalama Danske iz umetničkog sećanja odnekud javio i dao svoj dodir plavoj boji koja ima tu jedinstvenu, skandinavsku melanholniju. Ili pak jako narandžaste, prostrane savane koju je nekad sanjala. Iz svoje meditacije slikarka izlazi kada je slika gotova. Samo ona zna taj trenutak. Polako se gasi i vraća u stvarnost gde na platnu vidi jasno sta je sve pronašla unutar svojih misli, osećanja, duše. Zato njene slike rezonuju sa gledaocem, koji često ima osećaj kao da taj skop boja i energije sa kojima se susreće, da nekako mogu da pripadaju i njemu samom. Crnoglavac slika ono što je neprevodivo u bilo koji drugi format. Njen autentičan stil je proizvod jednog jako razvijenog talenta koji svaki put kada stvara zapravo prolazi kroz težak i mukotrpan proces, a to je traganje po sebi samom.