Ovaj moj objekat/skulptura ima oblik oka. Kao nadahnuće mi je poslužila jedna manje poznata slika Hijeronimusa Boša koja se nalazi na poleđini njegovog dela Sveti Jovan Bogoslov na Patmosu. Boš je na toj slici, u olovno sivim i crnim tonovima, prikazao tajanstveno oko koje lebdi u mraku punom demonskih bića. Prema tumačenju Linde Heris, to je oko Demijurga, tvorca sveta, zlog Boga opisanog u gnostičkoj tradiciji (sa kojom je Boš najverovatnije bio povezan). U dužici toga oka Boš je prikazao scenu Stradanja Hristovog, odnosno naš materijalni svet potonuo u greh.
Posmatrač koji gleda u ovo „oko“ vidi u njemu svoj lik i ceo svet izvrnuto, naglavačke — to je slika palog, iskvarenog materijalnog sveta Demijurga.
U samoj zenici, iz koje se širi svetlost, on je prikazao pelikana, krila raširenih nad svojim ptićima, dok ih hrani sopstvenom krvlju (simbol Hrista i njegovog samožrtvovanja). Moj objekat Mračno oko takođe predstavlja oko Demijurga, odnosno verziju pomenute Bošove teme. To „oko“ je postavljeno na zemlju, teško je (poput greha) i suprotstavljeno je svevidećem oku na nebu. Beonjača mu je crna, izlivena od otrovne epoksidne smole. „Zenica“ se sastoji od velike lupe, ispod koje sam postavio ogledalo kako bih postigao efekat inverzije, kako fizički, tako i metaforički. Naime, posmatrač koji gleda u ovo „oko“ vidi u njemu svoj lik i ceo svet izvrnuto, naglavačke — to je slika palog, iskvarenog materijalnog sveta Demijurga. Međutim, ako se posmatrač sasvim priblizi objektu, tj. „suoči“ se sa njim, on najednom vidi jasnu i ispravnu sliku svog sopstvenog oka, koje istovremeno predstavlja i svevideće oko pravoga Boga, čiji je tračak svetlosti, prema gnosticima, zarobljen u svima nama. Jednostavni optički efekat iskoristio sam tako kao metaforu za duhovno poniranje u sebe, odnosno bogotraženje. Kada izlažem Mračno oko ne dajem posetiocima nikakva uputstva i objašnjenja i ostavljam svakome da sam otkrije njegov ezoterični smisao. Ukoliko me posetilac pita za značenje rada, ja mu ga otkrivam.