Voda je metafora za duhovovnost, podsvest, unutrašnjni život. U religijama sveta neizostavni deo je rituala i molitve. Za mene ona je metafora za emocije. U životu svakog pojedinca kao i u svim oblastima društvenog života emocije imaju ogroman značaj. Razumeti ih znači ne samo poznavati bolje sebe, već i drugog čoveka. Smatram da su emocije rezultat misli, tj. ubeđenja.
Čin plivanja, ronjenja , plutanja na vodi u startu nas vezuje za prijatno osećanje lakoće, levitacije, letenja i slobode.
Iako apstraktna, za ubeđenja se kaže da su naše „mentalne slike“ Svoje slike bih isto nazvala mentalnim slikama. Kroz istoriju ljudi su preko religija, filozofija, kulture i umetnosti tražili način da se osete slobodnije. Svako u skladu sa svojim ličnim senzibilitetom teži oslobođenju od straha, oslobođenju od patnje, od pritiska, od tuđih mišljenja, nametnutih uverenja… Čin plivanja, ronjenja , plutanja na vodi u startu nas vezuje za prijatno osećanje lakoće, levitacije, letenja i slobode, dok sa druge strane, prostori, makar bili i raskošni ostavljaju utisak nekog sputavajućeg elementa, klaustofobije, zatvora. Utisik potopljenog prostora nas guši, negde ubrzava želju za nalaženjem izlaza, pojačava težnju za slobodom, a negde nas zaustavlja u kontemplaciji svih datih elemenata, kao u ovoj slici Muzika. Šareni prostor pravoslavne crkve na slici nadovezuje se na lelujavost, mir, odsjaje i boje devojke koja levitira. Tok devojčine ruke i dijagonala svetlosti koja prodire kroz prozore poistovećuje sa dubokim spokojstvom i stanjem blaženstva, oslobađanjem od patnje i celokupnim preporodom duha i tela.