” Grad u sobi ” je projekat sačinjen od niza interaktivnih video instalacija koje preispituju procese arhitektonsko-urbanističkog oblikovanja grada. Početak ovog niza – ” Beograd u sobi “, predstavljen i nagrađen Zlatnom medaljom za pokretanje dijaloga na Praškom kvadrijenalu 2015 u okviru srpske nacionalne delegacije (kustos: Mia David), inspirisan je aktuelnim autokratskim urbanističkim politikama lokalne sredine. Istu, ili sličnu problematiku, autori su prepoznali kao univerzalano pitanje savremenih gradskih celina. Nakon “Beča u sobi” i “Sarajeva u sobi”, sledi instalacija “Milano u sobi” koja će krajem juna 2016. godine, biti izvedena na XXI Trijenalu arhitekture u Milanu.
Svakodnevni život kao predstava odigrava se pred nesagledivim i ubrzanim političkim procesima. Povlačeći sopstvene linije preko projektovnih obrisa, autori pokušavaju da uhavte neuhvatljivo.
Svakodnevni život kao predstava odigrava se pred nesagledivim i ubrzanim političkim procesima. Povlačeći sopstvene linije preko projektovnih obrisa, autori pokušavaju da uhavte neuhvatljivo. Autori ovog interdisciplinarnog projekta predstavljaju grad kao scenu, i relativizuju ulogu građana u predetermisanom urbanom scenariju. Instalacije podstiču pojedinca da ustane iz publike i postane aktivan deo kreiranja javnog gradskog prostora. Svaka od instalacija čini proces naizmeničnog delovanja autora kao arhitekata i kao građana. Dvojaka tehnika pripreme i izvođenja ovog projekta, koja obuhvata digitalne i ručne crteže, simbolizuje dvojaku ulogu autora. Video animacija projektovanih crteža gradske panorame čini arhitektonsku podlogu na kojoj deluju građani i učestvuju u stvaranju zajedničke slike grada.
Crtanjem fasada po unutrašnjim zidovima sobe ističe se, pa čak i banalizuje nemoć pojedinca da utiče na sopstvenu okolinu. Svakodnevni život, kao predstava, odigrava se pred nesagledivim i ubrzanim političkim procesima. Povlačeći sopstvene linije preko projektovnih obrisa, autori pokušavaju da uhvate neuhvatljivo. Oni se svoijm markerima kreću kroz tekuću haotičnu fragmentaciju savremenog sveta i stvaraju neočekivanu sliku urbane scene. Oni reafirmišu svoje vlasništvo nad uličnim prostorom i pozivaju i druge da urade isto. Proces stvaranja ličnog okruženja, u ovom slučaju putem iscrtavanja uličnih kulisa, je igra i kreativna akcija – suština svakodnevnice koju svi delimo.