Monolit je bio završni master rad mladog modnog dizajnera Nikole Đurića. Nekoliko godina kasnije Nikola i ja, želeli smo da napravimo zajedničku izložbu, kombinaciju opipljivog i vizuelno privlačnog. Njegove kreacije, sada potpuno drugačije od onih koje je radio za svoj master rad, i moje fotografije, svedenije, i vizuelno potpuno različite od prvog projekta. U početku sam želela da radimo sa više modela, kako bih mogla da se igram sa perspektivama, planovima, svetlom i senkama. Monolit II je priča o vremenu u kome živimo, gde je sve prividno stabilno i čvrsto, a zapravo veoma labilno i krhko.
Monolit II je priča o vremenu u kome živimo, gde je sve prividno stabilno i čvrsto, a zapravo veoma labilno i krhko.
Dva muška modela i jedna devojka. Nikolina odeća za muškarce postaje neutralna – unisex, u trenutku kada se pojavljuje Marijana, manekenka odevena u zlatni kombinezon koji kao da je krojen za nju. Još dok smo razmišljali o lokaciji za snimanje i konceptu, znala sam da želim da prikažem mušku modu na bar jednoj ženi/devojci i tako pokažem koliko je sve relativno. Vreme, prostor, seksualnost. Kao i uvek, arhitektura i svetlo su mi bili krucijalni. Sve je moralo da se uklopi. Do detalja. Igru svetlosti i senke uspela sam da naglasim i smirim tačno onako kako sam zamislila. Geometrijskim oblicima i pozicioniranjem modela, nadograđivala sam priču o Monolitu. Bilo nas je sedmoro na snimanju i svi smo funkcionisali kao jedan, znali šta hoćemo i kako da to postignemo. Bilo je potrebno dosta planiranja, bilo je i kompromisa, ali na kraju su svi bili zadovoljni. Iako je sve bilo precizno smišljeno, nismo mogli da utičemo na vremenske prilike kao ni na promene koje su se dogodile na lokaciji. Projekat Monolit II provocira i ostavlja prostor za različite interpretacije. Ostaci betonske, stambene arhitekture, krhka svetlost koja se lomi kroz proreze, kontrasti, minimalna prisutnost boja. Nikolini oštri, a opet na trenutak lepršavi, svetlucavi modeli u ovom projektu kao da dobijaju na snazi.