Ikonostas Konzumerizma, završen jula 2016-e, je osmi rad u nizu serije započete na FLU u Beogradu 2007-e godine, i koju kontinuirano širim, sa prekidima oko novih projekata, do današnjih dana. Preplavljenost je osnovni vizuelni utisak koji ovi radovi ostavljaju na publiku i na mene. Ideja za radove iz ove serije je došla spontano na godišnjoj izložbi 2006-e, kao rezultat dugih razmišljanja o modernom vremenu i sveprisutnim problemima. Nakon sopstvenog utiska da je politika zasnovana na matricama i dogmama koje su maltene iste kao i u religiji, našao sam se pred dve velike drvene table sa kojima nisam znao šta da radim- i u tom momentu mi je sinula ideja da na njima naslikam ikone političkih sistema. Uz to, već sam imao iskustvo u radu sa izradom ikona, što je takođe imalo neki uticaj na ideju koju sam dobio.
Nakon sopstvenog utiska da je politika zasnovana na matricama i dogmama koje su maltene iste kao i u religiji, našao sam se pred dve velike drvene table sa kojima nisam znao šta da radim - i u tom momentu mi je sinula ideja da na njima naslikam ikone političkih sistema.
Sam početak svakog rada je za mene i najuzbudljiviji i najstrašniji, jer se treba suočiti sa praznim papirom, i idejama koje tek treba uobličiti i otelotvoriti na njemu. Međutim, sama višemesečna izrada dobija svoj puni značaj tek na samom kraju, kada se svi detalji i elementi kompozicije nađu opredmećeni, završeni, jedni naspram drugih. Otkrivanje gotovog rada sebi a posle i drugima je najbitniji momenat, koji se ponavlja sa svakim novim posmatračem, kada delo ulazi u dijalog sa publikom iznova i iznova. Sama tematika i fokusiranost na moderno vreme i probleme koje ono nosi na svakom planu predstavlja i njegovu bitnost a i savremenost, i kao takva će se razvijati kroz vreme. Fokusiranost i posvećenost su dva stanja koja su neophodna za izradu radova iz ove serije- skoro pa monaški rad u studiju, sakupljanje koncentracije pre početka rada, slikanje praćeno tišinom, ili uz neku neopterećujuću, skoro pa ambijentalnu muziku. Ovaj rad ima delom istorijsko-dokumentarni karakter, jer beleži tranzitivne i transformativne aspekte modernog života, ali istovremno ima i upozoravajući karakter, skrećući nam pažnju na dublja ishodišta svakodnevnih negativnih pojava, koja prevazilaze uske okvire trenutnog vremena u kome živimo. Zbog svoje forme i naracije, pretpostavljam da je svojevrstan crni humor i ironija uz preobilje naracije nešto što ljudi prvo primete, što celoj priči daje nadrealni karakter. Moja nada je da ova serija radova može poslužiti kao sredstvo inspiracije za borbu protiv opisanih negativnih pojava. Početna ideja, koju do sada nisam uspeo da sprovedem jeste dvojna- da se radovi iz ove serije izvedu kao prave ikone, na drvetu sa pozlatom i gravirama, a što planiram u narednim radovima što skorije i da uradim, i da se isplanira makar i virtuelni 3D prostor pod nazivim Crkva Izama, gde bi ovi i naredni radovi te serije mogli da nađu svoje mesto.